Stara stvar u novom beceju...
Slava je za gospojinu...
Ne znate vi moju ninu...
Dece nema pa me vole kao matera...
Pridvece do crkve trkne...
Za pokojnim strikom smrkne...
A sve brine da me u "spacirung" natera...

Ja sam otrov za udavace...
Trepcu oci snevalice...
Uzdisu ko zevalice...
Gurkaju se laktovima... usne napuce...
Jednoj miraz mlin sto melje...
Drugoj lanac i po zemlje...
Trecoj cifra tolk'a da se samo sapuce...

Bez'te curice s glavne ulice...
Kada prode sin jedinac... stikla kleca...
Sitne su vam udice...
Korzom plovi stuka što se retko peca...
Zbogom totice, male skotice...
Madjarice-svadjalice... srcolomke...
Prave ste lepotice...
Zali boze faliti vam druge momke...

Videh pendzer u beckereku...
I u njemu... povrh lale...
Tog trenutka procvetale...
Zasja pramen ridji... kao krilo tetreba...
Nidoceg mi vise nije...
Snevam zemlju iz saksije...
Meni, babo, od te zemlje vise ne treba...

Nek se okusa hor torokusa...
Ja sam babin sin jedinac... mater svima...
Stagod kogod pokusa...
Uzecu je, pa da samo bluzu ima...
Zbogom sremice-uspaljenice...
I bacvanke... probiranke od zanata...
Fine ste vi zenice...
Al vec vidim... ženicu se iz banata...