Svasta se rodi u mutnoj vodi,
Lukava mrena i glupavi smudj,
Karaš i bandar, lopov i dzandar
I ribe sto zive na racun tudj.

Malene one vecih se klone,
Ne pazis i vec te nema za tren.
Gde god da beze stignu u mreže,
Neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
Pa svakom se desi da ispadne saran,
To je bar rutinska stvar.

Ko zivot vodi u mutnoj vodi
Mora sve trikove dobro da zna,
U mutnoj vodi, sto mnogim godi
Posebno onim sa vrha i dna.

Svi znaju svrhu, stuka na vrhu,
Tu su da kvare i naprave lom,
A dole na dnu, sudbinu jadnu,
Mnogima resava nekakav som.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
I drzim se pretezno zlatne sredine,
To je bar rutinska stvar, rutinska stvar.

Na sta se svodi zivot u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgec je glupan, ali je krupan,
Pa male ribice guta u slast.

U dane gadne, kad voda padne,
Plasljive ribe ne vrede ni gros,
Naidju krize, drukcije grize,
I samo najbolji plivaju jos.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
I pitam se sta rade ribe na suvom,
A to je bar rutinska stva